Afrikanis je autohtona rasa psa iz Južne Afrike. Rasa je prastara, bolje reći drevna, procenjuje se da je stara oko 5.000-6.000 godina. Veliki broj naučnika smatra da je afrikanis nastao u drevnom Egiptu, na području oko delte reke Nil, pa su dosta kasnije, migracijama stanovništva, stigli i do Južne Afrike. Iako je rasa vrlo raširena po čitavom jugu Crnog kontinenta, još uvek nije priznata od strane Međunarodne kinološke federacije.
Afrikanis je pas srednje i lakše telesne građe, grudni koš je malo uži, ali dosta širok. Lobanja je izdužena, suvonjava i gruba, izraženih očnih lukova i izdužene vilice. Uši mogu stajati uspravljeno do poluoboreno. Čitavo telo nije mnogo mišićavo, ali je gipko, čvrsto i skladno. Noge su visoke i stubaste, pogodne su za dugo i brzo trčanje. Leđa su duga, ravna i snažna. Rep može stajati vodoravno ili uspravno, delimično povijeno pri vrhu. Dlaka je kratka i delimično oštra. Boja dlake varira i javlja se u raznim formama. Može biti jednobojna - smeđa ili žućkasto-smeđa, kao i tigrasta, crna, bela, crno-bela ili crna sa paležom. Spektar boja je zaista širok i mogu se javiti razne boje, ne postoje neke određene rasne odlike. Visina pripadnika oba pola iznosi oko 50-62cm. Afrikanis nosi više alternativnih - lokalnih imena, koja mahom potiču od imena brojnih plemena, naroda i oblasti Južne Afrike. Nazivi su sledeći: bantu pas, cvana, mutine, zulu pas i mnogi drugi.
Afrikanis je prastara rasa za koju se smatra da potiče iz vremena starog Egipta, a sa područja delte Nila. Na jug Afrike stigli su sa migracijama stanovništva, a širom Crnog kontinenta postoje brojne rase pasa srodne afrikanisu. Prvi evropski doseljenici afrikanisa su opisali kao mešavinu terijera, hrta i dinga, zaista ovaj pas tako i izgleda. Afrikanisi su višenamenska rasa, koriste se u isto vreme kao pastirski, lovački i psi čuvari, podjednako popularni kod svih južnoafričkih etničkih grupa, mahom se uzgajajući u ruralnim delovima ove velike zemlje. Iako su evropski kolonisti imali običaj da više uzgajaju uvezene evropske rase nego li autohtone afričke, takav slučaj nije bio sa afrikanisom. Podjednako su ga uzgajali i Evropljani i Afrikanci. Ovaj pas je veoma cenjen u svojoj zemlji porekla, a isto tako je raširen i u pojedinim susednim zemljama, ali uprkos svemu tome ipak nije priznat kao rasa. Afrikanisi su vrlo zahvalni za gajenje, veoma su otporni na bolesti i nisu mnogo zahtevni po pitanju ishrane, smeštaja i nege.
