Karelijska bobtejl mačka je rasa poreklom sa priobalja jezera Ladoga, u oblasti Karelija, na rusko-finskoj granici. U pitanju je rasa koja se može pronaći istovremeno i u pripitomljenom - domestifikovanom i divljem obliku. Naseljava šume, ritove, močvare, kao i priobalja jezera i reka, voli blizinu ljudi. Odomaćeni oblik ove mačke je dosta nezavistan i samostalan, ne gaji naklonost prema zavisnosti od ljudske brige. Spada u dugodlake rase mačaka, dlaka je duga, gusta i sa dva sloja, koji je štite od vlage i hladnoće tokom dugih zima, pošto mačka dosta voli vodu i solidan je plivač. Pitome karelijske bobtejl mačke vole slobodu, često lutaju, nastanjuju se u podrumima, tavanima, napuštenim objektima, krošnjama drveća itd. Strastveni su i vešti lovci, na jelovniku im se nalaze razne sitne životinje; pacovi, miševi, krtice, ptice, ali i ribe, zmije i gušteri, što je čini dosta korisnom životinjom, koja suzbija razne štetočine, ali i sama može postati isto, kada joj se na jelovniku nađe i domaća živina.
Dlaka je, kao što je već navedeno, duga i javlja se u raznim bojama, od sivkasto-smeđe posute crnim mrljama, do žute, čak i crno-bele, jednobojne ili dvobojne, retko trobojne. Rep je kratak, dužine 4-13cm, što je posledica genetske mutacije, zbog čega je nikako ne treba pomešati sa kurilskom mačkom, iako su vrlo slične, ali nikako ne pripadaju istoj vrsti. Međusobno se razlikuju još i po građi tela, karelijska mačka poseduje manje zdepasto telo, ujednačenih dimenzija karlice i grudnog koša. Gaji se u Rusiji, Finskoj i Pribaltičkim zemljama; Letoniji, Litvaniji i Estoniji, ima je u Ukrajini i Belorusiji, gde je dosta retka rasa, dok se u divljem obliku može sresti jedino u oblasti Karelija, gde neretko dolazi do parenja sa domestifikovanim jedinkama.
