Karolinski pas je jedna vrlo karakteristična rasa psa poreklom iz jugo-istočnih saveznih država SAD-a. Ime je dobio po američkoj saveznoj državi Karolina, gde je prvi put otkriven u XVIII veku. Karolinski pas pripada rodu severnoameričkih indijanskih pasa, u isto vreme se može pronaći kako u pripitomljenom - domestifikovanom obliku, tako i u poludivljem, što ovu rasu čini itekako zanimljivom i jedinstvenom. Rasa nosi više naziva kao što su američki ili diksi dingo, zbog velike sličnosti u spoljnom izgledu sa australijskim dingom, takođe je genetskim istraživanjima utvrđeno da su ove dve rase, možda bolje reći vrste pasa, veoma srodne.
Karolinski pas jeste životinja srednje telesne građe, grudnog koša srednje širokog i dubokog, šireg u odnosu na karlicu, što je tipična odlika primitivnih rasa pasa. Noge su visoke, stubaste i snažne, leđa su ravna i blago zasvođena u predelu grebena. Uopšteno rečeno, čitavo telo je mišićavo, skladno, čvrsto i snažno. Lobanja je izdužena, izduženih vilica, sa izraženim očnim arkadama. Rep je skoro obavezno podignut i povijen preko leđa, isto tako može stajati i vodoravno, što se ipak malo ređe javlja. Ova odlika karolinskog psa približava grupi primitivnih lovačkih pasa dalekog Severa - tipa špic, genetskim istraživanjima je utvrđeno da, pored srodnosti sa australijskim dingom, karolinski pas deli srodstvo i sa psima dalekog istoka, u prvom redu sa psima japanskih ostrva i korejskog poluostrva. Pripadnici oba pola teže oko 14-30kg, dok su visine 45-63cm.
Dlaka karolinskog psa je kratka do srednje dugačka, delimično oštra i bez sloja podlake. Boja dlake je uglavnom žuta do žućkasto-smeđa, može biti bež ili prljavo bele boje, javlja se takođe i u smeđoj boji sa svetlijom dlakom na grudima, trbuhu i donjim delovima nogu. Potpuno crne ili potpuno bele jedinke su dosta retke. Radi se o jednoj prastaroj rasi pasa, koja je na američki kontinent stigla sa prvim ljudima još pre više hiljada godina, poreklo karolinskih pasa datira najverovatnije čak iz vremena neolita, tako da je možda u pitanju i najstarija rasa pasa na Svetu. Zaista jedan pravi biološki relikt.
Karolinski pas je u prošlosti bio vrlo raširen po čitavom Diksilendu - američkom jugu, naseljavajući šume borova i čempresa na delimično zamočvarenom zemljištu. U ovim delovima Amerike još uvek se mogu pronaći veći ili manji čopori poludivljih karolinskih pasa. Vremenom, kako su evropski doseljenici sve više pristizali u Ameriku i potiskivali domorodačko stanovništvo, širila se urbana naselja, obradivo zemljište je sve više zamenjivalo šume, a industrija sve više odmenjivala lov, tako se smanjivao i broj karolinskih pasa. Tradicionalno, ove pse su gajili lokalni severoamerički Indijanci, koristeći ih kao lovačke i pse čuvare. Obzirom da su američki domoroci bivali sve više potiskivani, tako su se i karolinski psi sve više preseljavali u šume i vraćali se divljem načinu života. Dugo je njihovo postojanje bilo smatrano za mit, sve dok 1920-ih godina jedan mladi američki biolog nije otkrio poveći čopor ovih pasa u saveznoj državi Karolina. Tako počinje povratak karolinskog psa.
Karolinski pas se još uvek može pronaći u divljem obliku, ali je vrlo redak, mnogo je češći u pitomom - domestifikovanom obliku, gajeći se kao družbeni pas. Isto tako poseduje i ogroman potencijal radnog psa. Moguće je divljeg karolinskog psa iznova pripitomiti - redomestifikovati, za šta se podrazumeva da ga treba uzeti još kao štene. Kao gajeni psi, predstavnici ove rase jesu vrlo verni i privrženi. Dobri su čuvari, nepoverljivi prema strancima i vrlo netrpeljivi prema drugim psima i ostalim životinjama, tako da im je potrebna rana socijalizacija, na svu sreću dresura protiče dosta lako. Karolinski pas je nepriznata rasa, priznaju ga jedino poneki lokalni kinološki savezi. Još uvek je dosta redak, iako postoji program za njegovu zaštitu i popularizaciju, koji je ipak rasu uspeo da spase od izumiranja i utiče na povećanje broja jedinki. Karolinski psi su veoma zdravi, ne iziskujući posebne uslove po pitanju nege, ishrane i smeštaja.
