Kurilska mačka, naziva se još kurilska bobtejl mačka, jeste rasa domaće mačke poreklom sa Kurilskih ostrva, arhipelaga u Tihom okeanu, na dalekom istoku Rusije. Rasa je karakteristična po tome što ima izuzetno kratak rep, pomalo nalik na zečiji, što joj daje vrlo čudnovat izgled. Može se naći u isto vreme kako u odomaćenom/domestifikovanom, tako i u divljem obliku.
Osvrnućemo se za početak na odomaćeni oblik. Domaća kurilska mačka je čest ljubimac u Japanu i Rusiji, isto tako se uzgaja širom istočne Evrope, kao i u delovima zapadnog Sveta. Naime, dosta je gajena u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, gde postoje udruženja uzgajivača i klubovi ljubitelja ove vrlo zanimljive životinje. Kurilske mačke gaje se takođe u SAD-u, gde su okarakterisane kao retka i egzotična rasa, kao što već rekosmo, u ovoj zemlji kurilska mačka je dosta retka rasa. Vrlo su umiljate i pitome, ali se ipak ne može reći da su maze, dobri su, predani i strasni lovci, zbog čega su vrlo cenjene u domaćinstvima. Kurilska mačka ipak nije klasični kućni ljubimac, više voli da bude aktivna i od koristi, nego da se po ceo dan mazi i lenčari.
Divlja kurilska mačka naseljava, pored Kurilskog arhipelaga, još i ostrvo Sahalin u Rusiji i ostrvo Hokaido u Japanu, kao i poluostrvo Kamčatka. Poput svoje domaće rođake, predan je i strastan lovac. Na jelovniku joj se mogu naći, pored miševa i pacova, još i gušteri, zmije i razne manje ptice, obzirom da naseljava primorske i ostrvske krajeve, hrani se takođe i ribom. Divlja kurilska mačka javlja se jedino u dugodlakoj formi, sa slojem podlake koji životinju štiti od dugih i oštrih zima. Pored priobalja, nastanjuje još i šume, močvare, ritove i neke napuštene objekte, koje "čisti" od štetočina, što je čini dosta korisnom životinjom.
Konačno je vreme za opis životinje. Kurilska mačka je životinja zdepastog, ali snažnog tela.
Leđa su ravna i blago zasvođena u predelu karlice, rep je izrazito kratak, nalik na zečiji, obrastao pufnastim
krznom. Domaće kurilske mačke javljaju se u kratkodlakoj ili dugodlakoj formi, dok su divlje duge dlake sa slojem podlake. Boja dlake divlje forme je uglavnom
tamna, može biti jednobojna ili pak dvobojna, sa većim ili manjim tamnim mrljama, dok je kod domestifikovane forme spektar boja znatno širi, mogu biti jednobojne, dvobojne ili čak trobojne. Od
tigraste do crno-bele. Mužjaci teže oko 5-7kg, dok ženke mogu biti teške 3,5-5kg. Dužina repa iznosi 5-12,5cm. Leglo je dosta malo, čine ga 2-4 mladunca, neki prosek je 3
mladunaca, što je ipak malo leglo u odnosu na mnoge druge rase mačaka. Kurilske mačke spadaju u dugovečnije rase, uz životni vek od 15-20 godina.
Ono po čemu nas je kurilska mačka zaintrigirala i po čemu je osvojila našu pažnju, jeste njen kratak rep. Kurilska mačka nije jedinstven slučaj u svetu mačaka, postoji još nekoliko rasa sa ovom telesnom karakteristikom, ali kod ovih životinja u pitanju je određena genetska mutacija, dok je kod kurilske mačke u pitanju nedostatak resursa u ishrani, obzirom da životinja naseljava uglavnom ostrvska područja, siromašna hranom, tako da se kratak rep kurilske mačke može podvesti pod pojavom zvanom ostrvski diformizam, pojava koja podrazumeva da se životinje na ostrvima izgledom znatno razlikuju od svojih srodnika na matičnom kopnu. Postoji takođe i pretpostavka da je kurilska mačka nastala parenjem sibirske mačke, koju su na Kurilska ostrva doneli ruski mornari, sa japanskom bobtejl mačkom. Za sad je ovo samo u domenu pretpostavke, bolje reći neke vrste narodnog predanja, pošto je genetskim istraživanjima utvrđeno da kurilska mačka jeste srodna ovim dvema rasama, ali nije nastala od njih, već je uzrok kratkog repa pominjana pojava po imenu ostrvski diformizam. Kurilska mačka je kao rasa priznata tek 1994. godine od strane Svetske felinološke federacije, primerci ove rase mogu se slobodno takmičiti na izložbama mačaka širom Sveta, na bilo kojoj tački planete. U svakom slučaju, kurilska mačka je uspela osvojiti našu pažnju, pruživši još jedan dokaz ogromne šarolikosti prirode.