Tamaskanski pas je rasa psa poreklom iz Velike Britanije, izgledom neverovatno podseća na vuka zbog čega se naziva još i tamaskanski vučijak*, neki autori toliko daleko idu da ovu životinju nazivaju takođe i tamaskanski vuk, što je ipak malo preterano, obzirom da se ipak radi o rasi psa, a ne o podvrsti vuka.
Tamaskanski pas je nastao početkom 1980-ih godina u Velikoj Britaniji, predanim radom grupe entuzijasta i velikih ljubitelja pasa. Selekcijskim radom išlo se na stvaranje vukolike rase psa, što je na kraju i postignuto. U nastanku rase učestvovali su psi sledećih rasa: nemački ovčar, aljaski malamut, sibirski haski i sibirski samojed. Na kraju da bi se naglasio vukoliki izgled životinje iskorišćeni su mužjaci čehoslovačkog vučijaka. Tako je stvorena rasa koju danas poznajemo. Zanimljiva je činjenica da mnogim ljudima na prvi pogled tamaskanski pas deluje kao neka prastara rasa, ali posmatrači se obavezno prevare kada uvide da je u pitanju jedna od mlađih rasa pasa. Prvobitno, tamaskanski pas ili kraće tamaskan, zamišljen je kao družbeni pas, da bi se na kraju ispostavilo da poseduje solidne potencijale radnog psa. Naime, tamaskani su vrlo privrženi, ali dosta senzibilni psi, svako malo grublje postupanje prema istima može biti kontraproduktivno. Umeju biti nepoverljivi prema strancima, što ih može učiniti dobrim psima čuvarima, a zbog svog istančanog njuha mogu biti i vrsni psi tragači. Još uvek se nisu oprobali kao službeni psi, ali možda u budućnosti ipak hoće. Veoma su odani i brzo se vezuju, kako za svog vlasnika, tako i za čitavu njegovu porodicu. Njihova pominjana nepoverljivost prema strancima može biti i vrlo nezgodna odlika, iz razloga što može preći u otvorenu agresiju, što je jedna od loših osobina ovog psa.
Tamaskanski psi spadaju u životinje srednje do krupnije telesne građe. Mužjaci su visoki 62-70cm, a ženke 60-67cm. Telesna težina mužjaka iznosi 29-45kg, dok ženke teže 22-39kg. Obzirom da se radi o krupnijim psima, samim tim iziskuju obroke obilnije i kvalitetnije hrane, dok po pitanju smaštaja i nege ne iziskuju neke posebne uslove, osim što ne podnose zatvoren prostor. Zbog svog živahnog i razigranog temperamenta nisu pogodni za držanje u stanu ili u kući, kada brzo zapadaju u monotoniju i postaju vrlo bučni i nemirni. Najpogodniji su za domove sa dvorištem ili za neke velike porodice u kojima bi im mogla biti pružena puna pažnja. Takođe potrebno im je dosta šetnje, igre, trčanja i vežbe, stoga su pogodni za vlasnike koji preferiraju aktivan odmor, uz isti takav način života. Tamaskani iziskuju takođe vlasnika čvrstog stava, koji ume sa psima, zbog čega se ne preporučuju neiskusnim vlasnicima. Vrlo su otporni na bolesti, poseduju prirodno snažan imunitet, takođe nisu zabeleženi neki urođeni poremećaji niti da mogu bolovati od nekih određenih bolesti.
Tamaskanski pas je životinja snažne konstitucije, veličanstvenog izgleda. Noge su visoke i stubaste, pogodne za dugo i brzo trčanje, grudni koš je srednje dubok i širi u odnosu na karlicu. Dlaka je duga, bez sloja podlake, koja se menja dva puta godišnje u rano proleće i ranu jesen. Boja dlake je u svim nijansama sive, sa žućkastim ili crnim prelivima, prljavo belog trbuha i nogu. Lobanja je široka sa izduženim vilicama, uši stoje podignuto, što pojačava vukoliki izgled životinje. Rep stoji delimično spušteno iza zadnjih nogu, retko kada uspravljeno i povijeno preko leđa, koja su ravna i blago zasvođena u plećima.
Tamaskanski vučijak je nepriznata rasa psa koju ne priznaje nijedan kinološki savez u Svetu. Dosta su retki, pored Velike Britanije gaje se još samo u Kanadi i ponegde u SAD-u. Ostatak Sveta ovu rasu je upoznao samo preko internet stranica i knjiga.
* - vučijak ili u narodu poznatiji kao vučjak jeste svaki pas koji izgledom podseća na vuka ili životinja nastala mešanjem vukova i pasa (iako se na sam pomen ove reči odmah pomisli na nemačkog ovčara, što je delimično tačno)