Konj kao ljubimac – Kompletan vodič od izbora do svakodnevne nege

Konkretan odgovor je sledeći: konj može biti ljubimac, ali samo ako vlasnik raspolaže vremenom, znanjem, finansijama i prostorom za njegovu pravilnu brigu. Konj nije pas ili mačka , njegovi zahtevi su specifični, troškovi znatno veći, a odgovornost dugoročna (životni vek konja je prosečno 25,30 godina, neki dožive i 40).

On zahteva adekvatno smeštaj, svakodnevnu ishranu i negu, redovnu veterinarsku kontrolu i, što je ključno, interakciju i fizičku aktivnost.

Ako se sve ovo obezbedi, konj može biti izvanredan pratilac, nežan i privržen, sa sposobnošću da se duboko poveže sa vlasnikom.

Izbor konja

Prvi korak je izbor konja u skladu sa vašim iskustvom i mogućnostima.

Ako si početnik, neće ti biti prijatno sa trogodišnjim punokrvnim Arapinom koji jedva čeka da se istrči. Takav konj može da bude divan, ali zahteva sigurnu ruku, puno iskustva i dosta treninga. Za nekoga ko tek ulazi u svet jahanja, mnogo je pametnije uzeti mirnog, odraslog konja od 8 do 12 godina, koji je već sve video i prošao i koji te neće testirati na svakom koraku.

Rasa takođe igra veliku ulogu. Haflinger, Fjord ili Quarter Horse su poznati kao konji „dobrice“. Stabilni su, strpljivi i ne iznenađuju se lako. To znači da neće skočiti u stranu na svaki šum i da će ti oprostiti sitne greške dok učiš. Nasuprot tome, arapski i engleski punokrvni konji su atlete , brzi, eksplozivni i puni energije. Oni su fantastični ako znaš šta radiš, ali početniku će češće biti izazov nego zadovoljstvo.

Veličina konja je nešto što ljudi često zanemaruju. Istina je da veliki konj deluje impresivno, ali početniku je lakše da nauči osnove na manjem konju ili čak na poniju. Niži konj je pristupačniji , lakše se sedla, lakše se popneš, a i pad (ako se desi) manje boli. Tek kada se osetiš sigurnije, veći i snažniji konji dolaze u obzir.

I na kraju, temperament je možda i najvažniji faktor. Konj je živo biće sa sopstvenim karakterom, neki su flegmatični i deluju kao da ništa ne može da ih iznervira, dok drugi imaju „varnicu“ i vole da testiraju granice. Ako tek učiš, biraj konja koji je miran i strpljiv, takvog koji se ne uzbuđuje lako. Vremenom, ako poželiš više izazova, možeš da pređeš na konja sa temperamentom, ali za prvi izbor , sigurnost i pouzdanost su ti najbolji prijatelji.

Smeštaj i prostor

Ako mu se obezbede pravi uslovi, konj će biti zdraviji, srećniji i mnogo pitomiji. Najmanje što mu je potrebno jeste zaklon od vremenskih neprilika , jednostavna nadstrešnica ili štala gde može da se skloni od kiše, vetra, letnjih vrućina i zimskih mrazeva.

Boks u štali, ako ga koristiš, treba da bude dovoljno veliki da se konj može udobno okrenuti i leći. Standard se kreće od 3×3 m za manje konje do 4×4 m za veće rase. Osim toga, nije dovoljno da konj stoji zatvoren , potreban mu je ispust ili pašnjak gde će svakodnevno provoditi vreme u kretanju i druženju sa drugim konjima. Idealno bi bilo da ima bar jedan hektar po konju, ali i manja površina može poslužiti ako se konj redovno izvodi i ima kontakt sa ljudima i drugim životinjama.

Voda i ventilacija su posebne stavke. Konj mora uvek imati pristup svežoj vodi, jer dnevno može da popije i do 40 litara. Ako to nije moguće, onda je obavezno pojiti ga minimum dva puta dnevno. Štala u kojoj boravi nikako ne sme biti zagušljiva ili vlažna , dobar protok vazduha i suva prostirka su preduslov zdravlja, jer vlaga i amonijak iz mokraće mogu ozbiljno da oštete disajne puteve.

Ishrana

Konj je biljojed i njegova probava je prilagođena stalnom unosu vlakana. To znači da mu stomak najbolje radi kada stalno ima pristup hrani poput sena i trave. Ako konj predugo ostane gladan, mogu se javiti ozbiljni problemi sa varenjem, pa čak i kolike. Zato je pravilo da hrana uvek bude dostupna i da ishrana bude jednostavna, ali redovna i kvalitetna.

Seno je osnovni deo svake konjske ishrane i trebalo bi da ga ima u količini od oko 1.5,2% telesne mase konja dnevno. Drugim rečima, konj težak 500 kg treba da pojede između 8 i 10 kg sena svakog dana. Kada vremenski uslovi dozvoljavaju, paša na travi je najbolja opcija, jer osim hrane pruža i prirodno kretanje, ali i socijalizaciju ako konj ide u grupi.

Žitarice poput zobi, ječma ili gotovih koncentrovanih smeša nisu obavezne, već samo dodatak za konje koji rade, treniraju ili imaju posebne potrebe (npr. stariji konji koji teže održavaju težinu). Važno je naglasiti da previše koncentrata može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput kolika ili laminitisa, pa je uvek bolje držati se pravila „manje je više“.

Što se vode tiče, konj prosečno popije između 20 i 40 litara dnevno, a leti i znatno više. Zato je stalni pristup svežoj i čistoj vodi apsolutni prioritet.

Iako vlasnici često misle da je dovoljno „davati konju da jede kad je gladan“, prava istina je da ishrana treba da bude planirana i prilagođena konkretnom konju. Tu veliku ulogu imaju stručnjaci iz oblasti konjske ishrane i zdravlja. Na primer, kompanije kao što je Equus Victu bave se upravo tim pitanjem , pravilnom ishranom, suplementacijom i savetovanjem vlasnika kako da prilagode obroke prema godinama, fizičkoj aktivnosti i zdravstvenom stanju konja. To je naročito važno kod sportskih konja, starijih grla ili konja koji imaju posebne zdravstvene potrebe.

4. Svakodnevna nega

Konj zahteva kontinuiranu brigu , i fizičku i psihičku.

• Čišćenje dlake i kože: svakodnevno četkanje uklanja prljavštinu i stimuliše cirkulaciju.
• Kopita: pregled i čišćenje svaki dan; potkivanje na 6,8 nedelja.
• Zubi: kontrola jednom godišnje, korekcije brušenjem („floating“) po potrebi.
• Kupanje: povremeno, toplom vodom i blagim šamponom.

Veterinarska zaštita

 

View this post on Instagram

 

A post shared by DOO VetVel S. Viljuša (@vet_vel_stanica)

Zdravlje konja pre svega zavisi od prevencije, jer je mnogo lakše sprečiti problem nego ga lečiti kada se već pojavi. Redovne vakcinacije su obavezne , tetanus i influenca spadaju u osnovu, a u nekim područjima preporučuju se i dodatne vakcine, poput one protiv zapadnog nila ili encefalitisa. To je mala, ali važna investicija koja čuva život konja.

Druga važna stavka je dehelmintizacija, odnosno čišćenje od unutrašnjih parazita. Konji lako mogu pokupiti gliste i larve sa pašnjaka, a to utiče na njihovu ishranu, energiju i opšte zdravlje. Zato se preporučuje tretman svaka tri do četiri meseca, uz savet veterinara.

Kod starijih konja treba uvesti i redovne kontrole krvi, srca i pluća. Konj možda na prvi pogled izgleda zdrav, ali neke promene dolaze postepeno i ne vide se spolja. Pravovremeni pregled može otkriti problem u ranoj fazi i omogućiti da se reaguje na vreme. Ukratko , veterinar bi trebalo da bude stalni deo života tvog konja, a ne neko koga zoveš tek kada nastane problem.

Fizička aktivnost i društvenost

Konj je po prirodi društvena životinja i nikako mu ne prija da bude sam. Najsrećniji je kada živi u društvu drugih konja, ali ako to nije moguće, dobro društvo može biti i poni, magarac ili čak koza. To smanjuje stres i čini konja mirnijim i stabilnijim.

Kada je reč o kretanju, slobodan ispust ili pašnjak su nezamenjivi , konj mora da se kreće svakog dana, makar nekoliko sati. Šetnja po ispustu, trčanje i valjanje po zemlji deo su njegovog prirodnog ponašanja. Uz to, i rad sa vlasnikom je važan , to može biti lagano jahanje, vožnja zapregom ili šetnja u ruci. Fizička aktivnost jača mišiće, održava kondiciju i smanjuje rizik od bolesti.

Ne treba zaboraviti ni na psihičku stimulaciju. Konj se brzo dosađuje ako je stalno zatvoren i bez kontakta sa ljudima ili životinjama. Zato su druženje, maženje, trening, pa čak i jednostavne igračke (gumene lopte ili specijalne viseće igračke za konje) odličan način da mu ispuniš dan. Vezivanje odnosa sa konjem kroz igru i zajedničko vreme jednako je važno kao i hrana ili voda , to je ono što ga čini tvojim pravim saputnikom, a ne samo životinjom koju poseduješ.

Troškovi držanja konja

Troškovi su ključna stavka , konj je znatno skuplji ljubimac od psa ili mačke.

Zaključak

Konj može biti izuzetno plemenit i privržen ljubimac, ali samo uz uslov da se vlasnik obaveže na dugoročnu i ozbiljnu brigu. Potrebni su prostor, znanje, finansijska sredstva i svakodnevno vreme, kao i kod većine nesvakidašnjih ljubimaca. Onaj ko to može da pruži, dobiće u konju ne samo ljubimca, već i vernog prijatelja, partnera u aktivnostima i životinju koja pruža jedinstvenu vezu čoveka i prirode.