Irski vučji hrt ili irski gonič vukova jeste drevna rasa pasa koja zvanično vodi poreklo iz Irske. U pitanju je prastara rasa, možda i jedna od najstarijih u Svetu, čiji koreni sežu još do drevnih vremena starijih možda čak i od stare Atine. Naime, irski vučji hrtovi, nazivaju se još jednostavnije irski hrtovi, vode svoje poreklo od prastarih keltskih pasa. Najsličnija rasa ovoj je škotski jelenski hrt ili samo škotski hrt. Zajedno predstavljaju potomke, već navedenih drevnih keltskih pasa, koji se nisu po izgledu mnogo razlikovali od današnjeg irskog ili škotskog hrta, inače dve međusobno vrlo slične i srodne rase pasa. Zbog izolovanosti i udaljenosti irskog ostrva, ova se rasa uspela očuvati u skoro nepromenjenom obliku kroz mnoge vekove, čak i milenijume.
Irski hrt je snažna i veličanstvena životinja, dugih i snažnih nogu, pogodnih za dugo i brzo trčanje, tela vretenastog, skladnog i mišićavog. Obrastao je dugom i oštrom dlakom, lobanja je široka i srednje dugačka, čelo je visoko i vilice su snažne, što ovom psu daje prilicno arhaičan izgled. Boja dlake je uzglavnom siva, mada se mogu javiti i jedinke u drugim formama; tigrastoj, crvenkastoj ili čak čisto beloj formi. Visina mužjaka iznosi 79-86cm, a ženki 71-81, telesna težina mužjaka se kreće oko 55-60kg, dok ženke teže 40-50kg. Veličina legla je 4-10 štenaca, a životni vek je 7-10 godina.
Irski hrt je dugo bio izolovana i skoro nepoznata rasa sve do početka XIX veka, kada su prvi primerci ove rase dospeli u Ameriku sa brojnim irskim doseljenicima. Do tada su irski hrtovi bili skoro nepoznati čak i na susednom britanskom ostrvu, gde su smatrani više legendom nego živim stvorom. Činjenica da se sve do XIX veka skoro i nije znalo za ovu rasu, doprinelo je tome da irski hrtovi opstanu u skoro nepromenjenom obliku kroz čitave vekove. U prošlosti je korišćen uglavnom kao lovački pas, uglavnom za lov na krupnu divljač; jelene, vukove, medvede, divlje svinje, ali i kao čuvar stada i poseda. U davnim vremenima, u periodu Starog i Srednjeg veka, namena mu je takođe bila i rat. Posle starih Kelta, ovu namenu otkrili su i Rimljani, zbog sposobnosti ovog psa da izuzetno brzo trči i da trčeći prelazi velike razdaljine, korišćen je takođe i za hvatanje odbeglih robova i gonjenje raznih zlikovaca, što su Rimljani zdušno koristili. Vremenom, zbog kultivacije zemljišta, nestajanja velikih šuma i samimtim i smanjenja broja divljači i preseljavanja stanovništva iz sela u gradove, potreba za lovom se smanjila, tako da su irski hrtovi od radnih pasa postajali polako družbeni psi. U ovoj novoj ulozi irski hrt se dosta dobro snašao i ubrzo postao miljenik dece, ali i odraslih, zbog svog mirnog temperamenta i veličanstvenog izgleda.
Irski hrt je jedna prelepa, veličanstvena i posve vrlo zanimljiva rasa, koja pleni samim svojim izgledom, inspiriše i budi maštu. Samo saznanje da se pred vama nalazi jedan prirodni relikt, da su sabrani čitavi vekovi, možda i milenijumi u jednom simpatičnom i nesvakidašnjem psu, budi osećaj neverovatnog ushićenja. Zbog toga Irska i Amerika toliko ljubomorno čuvaju svog irskog hrta. Mada iako su miroljubive i nenametljive naravi, ovi psi umeju biti veoma oštri i žestoki branioci, vrlo teritorijalni i privrženi svojim gospodarima. U prošlosti, vlasnici bi se toliko vezivali za ovu neobičnu životinju, da bi u slučaju njenoga gubitka žalili za njom kao za živim čovekom. Toliki je šarm irskog vučjeg hrta. Snažna, miroljubiva i veoma odana životinja, prastarog porekla, izgleda kao da je zalutala iz Starog veka, iz vremena osvita ljudske civilizacije, ova životinja i dan danas budi pažnju, golica maštu i pleni celokupnim svojim bićem.
